Auto se približava kućici sa
policajcem. Pasoši su spremni. Brzo prolazi red na našem delu granice, šta nas
čeka kod Madjara...e to niko ne zna, ali ohrabreni smo malim brojem vozila koje
vidimo u ovom trenutku.
Carinik šeta pored reda i „merka“
potencijalne klijente za tzv. trkeljisanje. Širok spektar mogućih klijenata.
Ima tu švajcaraca (čitaj šiptara), austrijanaca (čitaj turaka), ima naših, ima
raznih. Razmislim koliko je posao na granici naporan, barem ako ga ozbiljno
radiš. Sprečavanje šverca, bilo ljudi ili robe.
Kum je za volanom, njegovim autom
smo krenuli za Segedin. Pored njega i mene u kolima su ćale i mladji brat.
Stižemo na red i kum kod koga su bili pasoši predaje ih policajki. Simpatična
devojka duge kovrdžave kose, nasmejana iako je poprilično hladno, a vetar koji
non stop duva dodatno otežava stvari.
A onda, na moje, lažem, uopšte se
nisam iznenadio, kum započinje priču. „Vidi kako lepa devojka“, naravno „milena
generacijo“ moj otac se odmah javlja kao da je neko prozvao njegovo ime. I dok
ona gleda u pasoš, proverava šta već proverava, njih dvojica sa proste
opservacije prelaze na komunikaciju. Čas se obraćaju meni, čas bratu po sistemu
„gledaj u devojku, mora da te vidi“, pa onda njoj „njega gledajte, on je mlad,
njega treba da gledate“, a sve uz osmeh, veselog, razdraganog penzionera.
Smejala se ona, kako i ne bi...bilo je smešno. Pedja spuštene glave, ruke preko
očiju, mrmljao je, a opet jasno „zemljo otvori se, odmah“..uz poneki prateći
kiseli osmeh. S druge strane ni meni nije bilo sve jedno. Krenuo sam na put sa
dvojicom penzionera koji su očito zaboravili da imam 29 godina, a oni da su
penzioneri, da mi odavno ovakve scene
nisu potrebne. Mislim da je što se njih tiče to bilo rezonovanje „sad će da ti
namestimo curu, nemoj ti ništa da se brineš“.
Napokon smo prošli i za sobom
ostavili veselu policajku. Sad više nije bilo pitanje da li nas čeka gužva na
madjarskom delu, da, čekala nas je. Ali iznad svega razmišljao sam da li nas u
madjarskoj kućici čeka neka madjarica, jer ako smo onako prošli kod naše, kod
madjarice bi tek nastao haos. Srećom, policajac, tupavog lica, ali fin,
otvoren, druželjibiv.
Sa blamiranjem je gotovo, barem
za sad. Ima još vremena iako je Segedin blizu.
Нема коментара:
Постави коментар