Dijeta

Posetio sam jednog dana nutricionistu, neki rodjak je u pitanju, već kako idu ta familijarna stabla kod Srba. Od moje mame, njene sestre od tetke, sin, na primer. Otišao sam kod čoveka u ordinaciju, lepo se ispričali, raspitao se o porodici i onda krenuli da se bavimo kilažom.

Skinuo sam se i otišao na merenje, kilaže, struka, mislim da sam još nešto merio ne mogu se setiti šta. Težina je bila 96 kilograma, nešto odprilike kao i sad. Vratio sam se u ordinaciju i započelo je planiranje, pravljenje mučne liste stvari koje treba izbaciti, koje treba smanjiti, koje treba početi jesti. Ovo zadnje je i bilo najteže. Ja, da se hranim zdravo, ha. Povrće i ja nikada nismo bili u ljubavi, a nešto nisam bio posebno ni zainteresovan da prženi kromipir i pohovanu piletinu, možda po neki komad svinjskog mesa zamenim žitaricama. Bilo kako bilo, spremio sam se na žrtvovanje.

Od tog dana gazirana pića, koja sam do juče vezivao na venu, sam izbacio. Meso, samo junetina i piletina, bez dodataka, do 150 grama dnevno. Riba, dosta povrća. Žitarice sa jogurtom, koji inače ne pijem, a koji sam po dogovoru zamenio za Ella sir. Hm, da li imate predstavu kakav je osećaj jesti sir sa 0% mlečne masti, a koliko do juče sam uz paradajz tamanio sjenički, zlatarski...najbolji punomasni sir. Strašan osećaj, strašan.

Dijeta je trebala da dovede do rezultata kroz osam meseci. Planirano je bilo da za to vreme kilažu smanjim na nekih 80 kilograma. Medjutim, već posle pet dana, spori tempo kojim su stvari krenule da se odvijaju naveo me je da ubrzam malo stvari tako što sam počeo da vozim biciklu. Svaki dan 15 do 20 kilometara, vikendom i više, izmedju 35 i 40. Uf sad kad se setim, nekada od kuće do centra, 45 minuta, a znoja sa mene koliko ti duša hoće.

U prvom mesecu počelo je da se primećuje, a do kraja istog skinuo sam skoro 10 kilograma. Kažu kada prodje prvih 10 ostalo ide lako. I već tada počinju prvi komentari pojedinih. „Mnogo ti je to“, „Ne smeš tako naglo“, „Pašćeš negde onesvestićeš se“ i meni omiljeno „Da li si bolestan, šta ti je?“ Bilo je i onih koji me nisu videli ceo period koliko je dijeta trajala. Tek što su ti bilo zapanjeni. Neki su gledali po 15 minuta i bockali, prosto nisu mogli da veruju. U partiji na Novom Beogradu je čak bila i šala da sam izmedju dve sednice Izvršnog odbora smršao toliko.

Dijeta se završila. Na kraju vaga je pokazala 71 kilogram. O Bože kad se samo setim fotografija iz tog perioda. Kao da sam preko Albanije prešao 5 puta. Suvog, koščatog lica, garderobe po 4 broja veće. Sa nimalo smanjenim intenzitetom i dalje je bilo komentara, „šta ti je“, „si dobro“, „da li si bolestan“, „mnogo si smršao, trebao si manje“.

Sopstvenom krivicom, podjednako brzo kako sam smanjio, vratio sam većinu kilograma, a do one stare težine vratilo se polako, postepeno u naredna četiri meseca. A ljudi, e šta su ti ljudi, kada su me sada u „novom starom“ izdanju videli počeli su opet sa komentarima, „ej bre pa onako si lepo smršao“, „što si vratio“, „ono ti je...“ I ta priča, manje više i danas traje. Sada ima i saveta doduše, od onih koji ne znaju kroz šta sam već prošao, kako da smršam, pa mi preporučuju razne dijete. A moj savet u vezi sa dijetom, he, pa to niko neće da čuje. Svi verovatno misle, „šta ovaj zna o dijeti“, a istine je sasvim drugačija.

U principu razmišljam, siguran sam, da ću ponovo početi sa dijetom, u nekom trenutku. Ne zbog ljudi koji vole da se mešaju i komentarišu, iako će misliti da je to zbog njihovih komentara, već zato što sam zaista živeo ta četiri meseca drugačije, zdravije, i vreme je da ponovo bude tako.