Lepa komšinica

Danas sam se na kratko video sa komšinicom, mladom i lepom devojkom. Uobičajno smo razmenili nekoliko reči, klasika sve počinje sa „Gde si“, „Šta ima“.

Prilazi Ani da je pomazi. Čak i kada se ne vidimo uredno se raspituje za nju, pusti po neku poruku na Fejsbuku. Zna koliko je Ani loše, a ponekad pomislim da će njoj, kada dodje tužni trenutak, biti teže nego meni. Stoga rešen da se dodatno ne stresiram i depresiram na inače sumorni nedeljni dan, okrećem temu.

Kaže mi da je skoro proslavila rodjendan i da se sada malo odmara. Verovatno je bio neki super provod, pomislio sam. Iz usta izlazi, krajnje glupo i ne promišljeno, „koliko godina si napunila“. „Isto koliko ćeš i ti u avgustu komšija, nema više dvojke“. Kakav šamar realnosti. Da zaista, uskoro nema više dvojke, uskoro.

Za rodjendan, pa poželeli su joj svašta, a najviše brak i decu. Lično se nisam iznenadio, to je kod nas sasvim normalno kada dodješ u odredjene godine. Smeškala se dok mi je pričala. Kaže da još nije spremna, da ima vremena i da im je sve to lepo rekla.

I ja sam se nasmejao. Eto, bez obzira što nije spremna, ja joj želim da nadje dobrog momka, da se ludo zaljubi i da zasnuje svoju porodicu. Komšinice moja lepa, srećan ti rodjendan.