Sasvim slučajno, šetajući raznim
tvitovima poznatih i manje poznatih ljudi, naišao sam na nekoliko postova
vezanih za Španski gradjanski rat. Razne fotografije, od jedinica pa sve do
plakata raznih poruka. Kako god, to me je podstaklo da se malo vratim unazad i
prisetim susreta sa jednim mladim, visoko obrazovanim čovekom, biznismenom.
Mislim da je bio, tada, direktor
nekog sektora u C marketu. Pre njegove uspešne privatizacije. Pojavio se na
vratima brokerske kuće u kojoj sam radio, sav pun sebe, odelom koje je vrištalo
ekstravaganciju, cipelama za koje je stradalo više goveda nego za Big Mek
obrok, a sat, za sat je opušteno mogao da izvadi oružani list. Istini za volju
nisam sve to video kao negativnu stvar, naprotiv, uspešan mlad čovek, sa
stilom. Odudarao je od naših standardnih klijenata.
Nije dugo trebalo da započnemo
razgovor, a poput kule od karata, raspao se taj prvi, kažu najbitniji utisak,
koji sam stekao o ovom mladom čoveku. Stigao je on da se predstavi, da kaže gde
radi, šta radi, koje je silne, velike, škole završio. Negde kog adrese
prebivališta, da, da, negde tu počelo je to rušenje. Kako smo došli dotle, sada
je manje bitno, ali kao da je juče bilo pamtim njegovu rečenicu: „Eto ja živim
u ulici Španskih boraca. Mislim šta će nama ulica tamo nekih boraca iz Španije.“
E moja tugo, pomislio sam u sebi,
a onda se trgo, pogledao ga očima punim neverice ali i razočarenja. „Dobro, Vi
znate da su to ljudi iz Kraljevine Jugoslavije, koji su išli da se bore protiv
fašizma?“ usledilo je s moje strane. Nije dugo trajalo moje predavanje iz
istorije, da budem iskren ni sam se nisam bavio španskim gradjanskim ratom
tokom svog školovanja, ali sam za razliku od ovog mladog čoveka, znao one
osnovne stvari. Činilo se da lično njemu to ništa ne znači, kao da dok nisu
neke pare u priči, sve je to nebitno, sve su to samo slova na listu papira
udžbenika iz istorije.
Da li je problem bio u njemu,
njegovoj aroganciji, lično mislim da nije. Srbija je danas takva, Srbija se
stidi te prošlosti, Srbija se stidi antifašizma. Sve to smo stavili, pohranili u najdublje
depoe naših sećanja, svesno ukaljali sećanje na velike žrtve i život koji su nam one
donele. Smrt fašizmu, sloboda narodu.
