SMS poruka. Na prvi pogled sasvim
obična, po ničemu specijalna. Kad, čekaj malo, ni manje ni više nego poznanik
iz jedne od značajnijih ambasada me poziva na večeru. Odnosno da budem iskren,
krajnje kulturno pita da li sam raspoložen da se vidimo na večeri.
Zaboga, što ne bih bio. Svaki
susret sa nekim od savetnika bilo koje ambasade, za mene, zaljubljenika u
diplomatiju, je prilika da se nešto novo nauči i čuje. Mora se tako, ni jedna
prilika se ne sme propustiti, bar mi u Srbiji to smo morali do sada da naučimo,
a da budemo iskreni i pomisao na besplatnu večeru u nekom, po svemu sudeći,
fensi restoranu, nije za bacanje. Odgovorio sam mu, naravno ne odmah, mislim
neću da ostavim pogrešan utisak, da sam zainteresovan. Gde, šta, kad...to su
pitanja koja su usledila, a na koja je on već imao spreman odgovor. Restoran „Žabar“,
četvrtak u 18h.
Hahaha, večera u 18h. Pa mislim
se, zna li on gde je došao. Istine radi, danas, verovatno bi se on smejao meni,
s obzirom da težina odudara od visine više nego što treba. Kud nisam sam počeo
sa tim večerama u šest uveče pre nekih 5 godina. No dobro, dogovor je pao i
ostalo je samo ne zaboraviti.
Stigao sam nekoliko minuta
ranije, ko veli, bolje ja da čekam njega nego on mene. I on je izgleda isto
tako razmišljao. Obojica smo stigli pre vremena, pozdravili se. Doneo mi je
poklon, viski, i to ne bilo koji, nego onaj što stiže sandukom kao diplomatska
pošta. Verujte mi, kasnije ću utvrditi da viski s akciznom markicom i onaj bez
nje, pa to je nebo i zemlja. Ulazimo u ovaj preskupi i prenaduvani restoran.
Restoran za koji je čovek morao da rezerviše sto pre dva dana, a on, mislim
restoran, još malo pa skroz prazan.
Vrlo ugladjeno osoblje, doterano,
sve pod konac. Sprovedeni smo do stola, smešteni. Kako smo počeli razgovor, a
da pri tom ništa od hrane nisam uzeo, zub počinje da mi se klima. Biće ovo vrlo
zanimljiva večera. Prilazi nam, pa pomislio sam Rektor Beogradskog
univerziteta, s obzirom na neki golemi lanac i svašta nešto na njemu. Daje mom
domaćinu vinsku kartu, neka skupa vinca reklo bi se. Samo da vidite kako
izgleda čovek koji zna šta je dobro vino, s kojom lakoćom, gracioznošću i
pomalo prepotentnošću on bira i kasnije proverava valja li vino. Nemajući
iskustva, mogu samo da kažem da je nepcu prijalo. Konobar dolazi i sad treba
hrana da se poruči, šta jesti, okom sam šacnuo cene i...kuku majko, šta prodaju
ovi.
Krajnje ljubazno preporučena nam
je divljač. I to kakva, sveža i lično ulovljena od strane gazde. Mislim, po
priči bih rekao da je gazda, vlasnik, neki opaki lovac. Da nije lovac ko Tito,
pomislio sam, u sebi. Vidim da ozbiljno shvataju lovačke sposobnosti svog
vlasnika, ko zna, možda bi lično shvatili neku šalu u tom pravcu. Domaćin,
pregledavši meni još jednom, ljubazno krenuo da se raspituje o preporučenoj
divljači. Ono kao, da li je bila krupna, da li je ženka, da li je izbušio ovim
oružijem ili onim, kako ste je očistili i tako...nije meni to bilo čudno, vidi
se da čovek ne večera ovde prvi put. Da, uzećemo divljač.
Klima se zub, klima..samo što ne
ispadne. Seckam divljač koja je stigla na sitne delove, drvca na palidrvca
rekao bi moj kolega Joviša..baš tako, možda i sitnije. Bojim se ako jače malo
zagrzem biće belaja. Sve teram hranu na levu stranu i počinjem da shvatam da
smešno izgledam. Domaćin je primetio i kao uvek ljubazno postavio pitanje. Da li je
problem u hrani. Ma kakva crna hrana...
Uz večeru razgovarali smo o
politici, ipak zbog politike smo se upoznali. Od izbora, političkog angažmana,
njegovog diplomatskog angažmana, malo i o mestima na kojima je bio. Šaren jedan
razgovor, prijatan u svakom slučaju. Lična mišljenja i pogledi na mnoge u tom
trenutku aktuelne dogadjaje u Srbiji...mada non stop sam vodio računa šta
pričam, koliko pričam. Bio sam upozoren prethodno, mada sam to donekle i sam
znao, da ljudi poput njega, na takvim pozicijama imaju odredjene zadatke.
No dobro, sve se to lepo završilo
i svako je otišao na svoju stranu. Nastavili smo naš kontakt, a često sam
pozivan da prisustvujem raznim ispraćajima i dočecima koje je njegova ambasada
organizovala za svoje zaposlene. Mnogo dobrih i interesantnih ljudi sam tako
upoznao. Upoznao sam i njegovog dečka. Da dečka, mislim valjda..nikad nisam
skontao da li je on bio dečko ili devojka, mada mi je prijateljica koja je
samnom išla stalno govorila, „ovaj tvoj je dečko“.
A onda, onda mi je sinulo, pa ja
sam imao večeru sa homoseksualcem. Nasmejao sam se, nastavio dalje da pijem
viski i razgovaram o totalno drugim stvarima.
Нема коментара:
Постави коментар