Amperaža

Ukoliko pogledamo u neki udžbenik, potražimo na internetu, naći ćemo da je amperaža jačina električne struje koja je izražena u mernoj jedinici, amperima. Naravno, u nekom posebnom slučaju, amperaža može biti i mnogo toga drugog. Zaista, kad bolje razmislite, sve je do vas, kako vi shvatate, percepirate svet i ljude oko vas. Amperaža može biti dogovor koji ste napravili, ljubavni sastanak, dobar vic. Naizgled neobično, ali zaista moguće. Pa tako i u ovom slučaju, slučaju o kom se piše, amperaža je nešto sasvim drugo.

Koreni priče o amperaži su u jednoj od mnogobrojnih rasprava u kući Markovića. Ne rasprava zbog kojih padaju teške reči, leti kuhinjski i ostali sitan inventar, zbog kojih komšije zovu policiju. Već je reč o ozbiljnim, tehničkim pitanjima. Pitanjima koja da nismo razjasnili, sigurno bismo mirno spavali, a kad bolje razmislim, ne mogu ni da se setim kako je cela ta priča počela. Ova, da, ali ta, uopšte ne mogu da se setim. Da ne dužim, pričali smo o bitnim elementima zahvaljujući kojima funkcioniše brzo punjenje za mobilne telefone. Pričali smo o amperaži, adapterima, kablovima, USB portovima. Naravno kako to inače biva, došlo je do podeljenih mišljenja i stavova, u koje neću ulaziti, ali treba reći da je zbog istih, priča simpatična za prepričavanje, na slavama, porodičnim okupljanjima i za poneke, specijalne ljude, koji mogu da razumeju isto tako specijalni smisao za humor koji izlazi iz našeg stana.

I tako, u naletu nekih dobrih vibracija, pomalo i nervoze, ja sam rešio da tu priču ispričam jednoj osobi. Malo humora, šale na sopstveni i porodični račun, da se oboje malo opustimo. Lav u horoskopu, inače volim da pričam, da dominiram u društvenim interakcijama. Tako sam hteo i sad, ali valjda kad ste lav, ne obratite dovoljno pažnje šta vam ta druga osoba priča, ili prosto, koliko god zvučalo glupo, ne zapamtite, pa ispadnete smešni. Dok sam sa puno žara pokušavao, da ispričam priču, krenuo sa amperima, izlaznom jačinom iz adaptera, potrebom da kabl bude odgovarajući, shvatio sam, pored mene sedi diplomirani inženjer elektrotehnike. Pokušao sam da budem interesantan inženjeru elektrotehnike pričom o kojoj ona zna sigurno više, bolje od mene.

Naravno, nije ona to meni zamerila. Mada me je pogledala pomalo, onako, ispod obrva ili bolje reći s jednom dignutom obrvom. Ali u takvim situacijama shvatiš, da moraš više da slušaš ljude oko sebe. Da zaista budeš prisutan. U suprotnom smo samo fusnote, tačke koje se s vremena na vreme pojavljuju u tekstovima koji su tudji životi. Zašto bi iko hteo da s nama gradi neki društveni kontektest, ukoliko nismo spremni da zaista učinimo napor da u tome učestvujemo zajedno. Uopšte, koliko se slušamo danas, u ovom brzom, modernom ali surovom životu. Koliko se slušamo i koliko razumemo.