Istanbul

Gotovo je izvesno da će se uprkos relativno lošem početku godine, u istoj desiti mnogo dobrih stvari, a da je april, mesec koji je to i prelomio. Još jedan korak, životni, sam završio i primio gomilu nekih dobrih, radosnih vesti. Shodno tome, nalazim sebe u situaciji kako planiram svoj itekako zasluženi odmor, o nekoliko dana utočišta od Beograda, Srbije.

Kako drukčije proslaviti uspeh ako ne nekim putovanjem, novom, do sada neotkrivenom destinacijom, a koju ti stalno spominju i hvale ljudi koji su tamo bili. Istina je da sam još od novembra stalno razmišljao o tome, gledao razne internet sajtove, turističkih agencija i slično, ali nikad ništa konkretno. Sada, danas, to je već ozbiljno. Tražim i razmišljam pre svega o destinaciji.

Neka evropska metropola, to je svakako sigurno, ali koja. Koja je to destinacija dovoljno blizu, relativno jeftina, da čovek može da ode na pet dana, da nešto vidi, eventualno kupi. Budimpeštu sam oduvek doživljavao kao jedan od onih, srednjeevropskih gradova, u koji ideš da se diviš arhitekturi, gulašu, mostovima. Bukurešt i Sofija, tamo ne bih išao i da mi ponude sve gratis, možda grešim ali tako je. Maturske i razne druge eskurzije završavale su u Grčkoj, Atini. Glavobolja od silnog razmišljanja, ali dobro, neko će reći, slatke muke su to.

U moru solucija, razloga za i protiv nekog grada, odlučio sam, Istanbul. I to ne zbog činjenice da smo svakodnevno bombardovani serijama iz Turske, čije se radnje uglavnom odvijaju u Istanbulu, već sam odluku doneo pošto sam o svemu dobro razmislio. Tražio sam grad koji zaista ima da ponudi gomilu interesantnih lokacija za videti, tražio sam grad sa mentalitetom ljudi, stanovnika, tražio sam pun grad, pune bulevare, ulice. Tražio sam klimu leta u kasnu jesen. Tražio sam pogled koji oduzima dah.

Da li ću sve to naći tamo, ne znam. Idem sa dobrom voljom, željom da nadjem.