Bucket list

Svako od nas u jednom trenutku počne da razmišlja o svim onim stvarima koje je sanjao, hteo i želeo da ostvari, ali iz nekog razloga nije. Istina je da se kod nekog to desi pre, kod nekog posle, ali bez obzira u jednom trenutku svima nama se to desi. Danas, kada imam 30 godina, možda malo drugačije gledam na te teme, jer istini za volju i ovih 30 brzo je prošlo.

Bucket lista ili lista poslednjih želja, stvari za uraditi pre smrti, ne mora uopšte zvučati tako depresivno. Naprotiv inspirisan istoimenim filmom, ali i raznim životnim situacijama raznih ljudi, odlučio sam da ovome posvetim malo vremena. Jedno je sigurno, ako i sastavim takvu listu ona ne treba da me podseti šta sve nisam uradio, već da mi bude podstrek i da snagu da sve stvari sa liste uradim, doživim.

Moja Lista, ako bih je danas pisao svakako bi sadržala i nju. Biti sa njom..to ružno zvuči, barem za ovakvu listu. Mnogo je komplikovanije od biti, mnogo komplikovanije od prostog deljenja prostora i vremena. Umesto toga, rećiću samo da je ona na broju jedan, jer nekako svi ostali brojevi gube smisao ako se ne podele s nekim. Hm, shvatite jedno, naročito vi koji me znate, one ne mora imati ime, ne mora imati prezime, ni lik. Ona je poput same liste, motivacija, želja, pokretačka snaga.

Broj dva ili tri, možda četiri ili pet, sasvim je svejedno, bilo bi jahanje. Danas sam baš pričao sa jednom koleginicom o tome. I mada se slažem sa njom da je reč o skupoj aktivnosti, nekako u ovom trenutku, naspram svih onih drugih želja, ova zvuči totalno na dohvat ruke. Imam neku viziju jahanja kroz Košutnjak u rano jutro ili u sumrak, ne znam zašto ali mislim da je to izuzetan doživljaj. Možda grešim ali hteo bih da se uverim, pa i da pogrešim ako treba, ali da probam.

Videti Afriku. Ne, ne..doživeti Afriku. I ne mislim tu na Piramide, kupanje u Hurgadi. Već videti, proći, doživeti, ceo afrički kontinent. Gorile, majmuni, nilski konji, nosorozi, slonovi. Safari sa divljim mačkama. Od pustinja preko prašuma do stepa i opet nazad. Jezera i velike reke. Sve bi bilo na meniju, makar se i zadužio u banci, po najgoroj kamatnoj stopi.

Ovo je samo deo, fragment, mojih razmišljanja. Prosto i sebe samog sam zatekao. Medjutim jedno je sigurno, ova lista dobiće svoj oblik, a sigurno će se dodavati, nikad oduzimati, jer kao što sam rekao poenta liste nije da podseti šta nije uradjeno, već da podstakne i stimuliše da se sve uradi, da se sve iskusi i doživi.